Oziroma o šarmu srbskega nacionalizma
Na vratih predsednika Srpske Radikalne Stranke v beograjski soseski Zemun je še vedno napisano ime „Vojislav Šešelj“. Ta posameznik je opravičeno odsoten, ker se nahaja v kazenskem zaporu Sheveninegen, kjer čaka na nadaljevanje sodnega postopka pred Mednarodnim sodiščem za bivšo Jugoslavijo. Z največjo stranko v Srbiji, ki je na zadnjih volitvah osvojila 29% glasov, uradno upravlja Tomislav Toma Nikolić, oseba mrtvo hladne, vendar močne karizme. Po demokratičnih spremembah leta 2000 so mnogi analitiki, tako srbski kot tuji, vedeli povedati, da so se uveljavile nekatere spremembe v imidžu in stajlingu tako imenovanih Radikalov. Oblačijo se bolj moderno, manj se derejo, v strankarske aktivnosti vključujejo več žensk – vse to v skladu s splošno tranzicionalno evropeizacijo. Po drugi strani pa se niso odrekli ciljem, kot v kamen zapisanim že od začetka njihove politične aktivnosti, ki je vzklila tik pred somrakom vojne. „Velika Srbija, Kosovo kao svetinja,
Rusija kao najveći prijatelj, Zapad kao podli neprijatelj, u svakom ratu su Srbi žrtve, nikad zločinci,“ vse to so ideali in slogani, ki se jih Radikali ponosno držijo. Niti trohice sramu pred očitnim zgodovinskim porazom, niti trohice obžalovanja zaradi tragedij vojn, v katerih so aktivno sodelovali.
VPR: Soočanje z zgodovino na radikalski način.
ODG: Da biste raščistili sa prošlošću morate da znate šta vas čeka u budućnosti. Da, Srbija je zemlja u tranziciji, i pod tim izgovorom ovde se svašta dešava, Srbiji se svašta dešava, a da uopšte ne znamo koji je taj period tranzicije, kad se to završava, kada se kaže „stop završili ste tranziciju, vi ste sada jedna normalna zemlja“. Da mi smo preživeli teške ratove, za sve to vreme mi smo jedini optuživani za ratove svi ostali su se borili protiv Srbije, protiv nedemokratije. Tako da je, kad je Srbija u pitanju, bilo dozvoljeno cepanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, cepanje srpskog naroda na republike koje su postale države, razdvajanje Srbije i Crne Gore, cepanje Srbije da bi Kosovo i Metohija dobili državu. Sve pod izgovorom tranzicije i pod pretnjom da bismo mogli da budemo osuđenji za teške zločine koji su samo Srbi počinili. I to je imalo efekta nekoliko godina, ali vi ne možete jedan narod da večito držite pod pretnjom da će stalno da bude odgovoran za nešto što su njegovi preci počinili. Tako da se u Srbiji već javio otpor, gnušanje se javilo prema tim optužbama Zapada da smo baš mi najgori i sve veći je otklon, sve više udaljavanje, Srba posebno, od onoga što nam čini Zapadna Evropa. To nije udaljavanje od evropskih vrednosti, mi poštujemo evropske vrednosti, samo što tražimo da neko makar malo nas poštuje. Mi smo svedoci da su svi dobili države. Da su te države ili u Evropskoj Uniji ili na putu u Evropsku Uniju. Da su samo Srbi u Hagu, birani Srbi, političari, vojnici, policajci, optuženi za najteže zločine. Da iz muslimanskog i hrvatskog korpusa niko ozbiljan nije optužen. I sve više je pristalica u Srbiji ideje da Evropska Unija ne želi dobro Srbiji.
VPR: Vseeno pa dve tretjini volilcev nista volili za radikale, tako da lahko zadnje volitve razumemo tudi kot veliki NE njihovim idejam.
O tem in o svojih programskih smernicah ima Tomislav Nikolić povedati sledeče:
ODG: Niko nije glasao protiv Srpske Radikalne Stranke. Svako je glasao za svoju političku stranku. Ovo nije bilo izjašnjavanje za Radikale ili za nekog drugog. Želeo bih takvu Srbiju u kojoj bi postojale dve opcije. Jedna takozvanog demokratskog bloka, jedna radikalska. E onda bi moglo da se kaže da je neko glasao za nas, a neko protiv. A vi ste imali sada listu sa 30 političkih stranaka, u parlamentu imate 10-11 političkih stranaka. Nije 70% građana Srbije protiv Srpske Radikalne Stranke. To gledam pozitivno, 30% onih koji su izašli na izbore je za nas, i to je snaga koja treba da vodi zemlju. Mi smo predstavljani Zapadu, a dozvoljeno da se to protiv nas i ovde govori, kao ljudi koji su spremni da Srbiju uvedu u ratove, u izolaciju, u sankcije, a kad pogledate kako se situacija razvija, u stvari svi se trude da liče na Srpsku Radikalnu Stranku; Da ostave utisak kako bi oni sve to uradili što želi Srpska Radikalna Stranka ali Srbija ne bi bila kažnjena, Srbiji bi to bilo dozvoljeno. Na primer Vojislav Koštunica uopšte ne razmišlja o nezavisnosti Kosova i Metohije, a Boris Tadić kaže da mu je to neprihvatljivo, a samo za SRS kažu da bi ratovala za Kosovo i Metohiju. A kako bi oni to onda sproveli, to što je neprihvatljivo ili ono o čemu ne žele da razmišljaju. S druge strane mi tražimo uporište u Ruskoj Federaciji, to je tačno, i to nas odvaja od ostalih političkih stranaka. Ali ja mislim da je najveća greška Srbije što je 2000. godine okrenula leđa i Ruskoj Federaciji, i Kini, i Indiji, i arapaskom svetu, i uopšte pokretu nesvrstanih. I što je potpuno prihvatila uslove, i ultimatume rekao bih, Evropske Unije, koji još uvek nisu doneli dobro, za koje nisam ubeđen da će bilo kada doneti dobro. Mi smo partija čestitih i poštenih ljudi. I to će vam svi reći u Srbiji, čak i političari u trenucima iskrenosti. Mi smo izvanredan koalicioni partner, sa nama su dogovori trajni i večiti. Ali smo, s te strane za druge neprihvatljivi, pošto bismo istrajavali na borbi za očuvanje Srbije, na borbi protiv mita, korupcije i kriminala, na borbi za razvoj Srbije, ali uz pomoć i saradnju celog sveta, a ne oslanjanjem isključivo na zapadnu civilizaciju. E sad se ostali traže u svemu tome, ne smeju da idu sa nama, a ne mogu jedni između drugih. I to stvara političku krizu u Srbiji. Evropska Unija im kaže, vi morate zajedno, a onda im ostavi uslove da sami izaberu uslove pod kojima će to da ostvare. Ne postave krajnje uslove, ostave njima da dogovore funkcije. I onda se ispolje niske strasti, onda dođe sujeta do izražaja, onda dođu preganjanja oko toga ko je kriminalac, ko nije. Za sve to vreme SRS polako povećava broj glasova, i mi ćemo uskoro imati dovoljno poslanika da sami formiramo vladu. Već sada je neodrživo da bez Srpske Radikalne Stranke u Srbiji može da se vlada kod ovliko posvađanih drugih političkih opcija.
VPR: O strategiji Srbske Radikalne Stranke za pridružitev Evropskoj Uniji.
ODG: Nikada nismo zatvarali vrata pred Evropskom Unijom. Ali vam sada kažem, ako nam Evropska Unija uzme Kosovo i Metohiju, a Srpska Radikalna Stranka bude na vlasti, mi ćemo, ne mora Evropska Unija da prekida pregovore sa nama, mi ćemo prekinuti bilo kakve razgovore o daljem ulasku u Evropsku Uniju. Ukoliko Evropska Unija ostane pri uslovu da pri ulasku EU moramo da prihvatimo Kosova i Metohije, nama više ne trebaju pregovori sa Evropskom Unijom.
Ja sam ponosan što pripadam evropskoj civilizaciji, ali ja pripadam i balkanskoj civilizaciji. Balkanska civilizacija je izvor evropske civilizacije.
VPR: S perspektive povprečnega zahodnega opazovalca vlada splošni vtis, da je Kosovo zapustilo objem Srbije. Kako Radikali odgovarjajo na to?
ODG: Ali to je utisak koji, i Zapad, i Srbija stvaraju već godinama: Kosovo je otišlo. To možete čuti od svakog zapadnog političara, i onda ja moram da pitam, a što se mešaju u poslove koje ne razumeju. Da li bi prihvatili da se situacija tako razvije u njihovim državama? Šta je to nateralo Zapad da učini sve da Kosovo ode iz sastava Srbije? Zašto nisu samo radili u drugom smeru? Zašto nisu učinili sve da Kosovo i Metohija, kao deo teritorije Srbije, ima svoj razvoj, svoju upravu, svoju administraciju, sve ono, bezmalo sve što ima nezavisna država? Zašto nisu razvijali Kosovo i Metohiju? Zašto su odobravali terorizam na Kosovu i Metohiji? Zašto odobravaju cepanje suverene države? Lako je dovesti jednu malu državu pred svršenu situaciju, pa reći: šta hoćete sada. Tim pre što je prosuta laž po svetu da su Srbi jedan divlji narod, koji otima tuđe teritorije, koji je ratovao, osvajao Sloveniju, osvajao Hrvatsku, osvajao Bosnu i Hercegovinu, bezmalo kao da je Kosovo i Metohija kolonija koja traži nezavisnost, i zašto se tu Srbija nešto buni. I pošto smo mi divljaci, kako to da nas niko ne pita hoćete li ratovati za Kosovo i Metohiju, a pitomi albanski narod, od njega svi zaziru, svi se boje od reakcije Albanaca na Kosovu i Metohiji, pa kažu: šta hoćete, da skoče, da se podignu na ustanak. I niko ih neće sprečavati. Nego će Zapad sa njima da se dogovara kako će da izvuku svoje trupe, KFOR i UNMIK, da niko ne nastrada, a baš ih briga šta će posle toga ostati. Mi samo tražimo svoju državnu teritoriju u granicama u kojima je Srbija država. Razbili su nam Jugoslaviju, razdvojili nas sa Crnom Gorom, prevarom Evropske Unije – Beogradskim sporazumom u kome su Srbija i Crna Gora stvorile državu, a u stvari je ostao rok od tri godine da se Crna Gora odvoji. Sada nam uzimaju Kosovo i Metohiju. Ja vam sada kažem, sledeća je Raška oblast, Novi Pazar, Tutin, Sjenica, sledeće su barem dve opštine na jugu Srbije, Preševo i Bujanovac, a onda je Vojvodina na redu. Ponovo se vraćamo na priču o kraju tunela, gde je tu kraj? Ko to sada može da nam kaže: evo završite ovaj posao, postajete uvažena članica međunarodne zajednice, više vam niko neće pipnuti ni jedno selo, branićemo vas mi, jer vi ste Ujedninjene Nacije. Ne, mi zaista ne vidimo kraj ovome, i neko jednom u Srbiji mora da kaže dosta. Pa da vidim da li će to Zapad možda da nas bombarduje zato što ne damo Kosovo i Metohiju. Ako je to način za novi svetski poredak onda mi više nemamo šta da tražimo ni u Ujedinjenim Nacijama. Ako samo silu priznaju, ako priznaju samo atomsku bombu, a očigledno priznaju pošto Severnoj Koreji niko nikakve uslove ne moeže da nametne, Iranu uskoro niko neće moći nikakve uslove da nametne, sa Rusijom se u rukavicama postupa, izgleda da Zapad priznaje samo atomsku bombu. Mi to nemamo niti ćemo ikada moći da imamo. Ali hoćemo da čuvamo ono što je naše.
VPR: V zvezi s tem nam je Nikolić pojasnil naziv svoje stranke in pa ideološko povezavo z ameriško republikansko stranko, s čimer se seveda lahko strinjamo.
ODG: To ime Srpska Radikalna Stranka, nismo ga mi izmislili od kad smo upoznali engleski jezik, zato što bukvalno prevedeno, doslovno prevedeno na engleski jezik, zaista predstavlja neku lošu reč. Čak i u medicini slobodni radikali izazivaju teške bolesti. Ime stranke je nastalo 1892. godine, tada nije bilo ni svetskog terorizma, i to je u Srbiji najlepša politička reč. Da nije tog starog imena mi bismo verovatno bili republikanci. Mi smo otprilike tu na tom nivou, naša shvatanja demokratije države i svega su takva. Pa pitajte republikance hoće li dati deo Amerike. I da li bi dali deo Amerike, i da je Amerika mala kao Srbija. Ili bi se borili dok postoje da to ostane. Vi naravno znate da je islamski narod u ekspanziji, i da bi Evropa trebalo da se zamisli. Lako je žrtvovati Srbiju. Ali posle Srbije doći će na red druge zemlje. Francusku, Nemačku, Englesku, više niko neće moći da odbrani. Ja vam to sada garantujem. Kroz celu istoriju smo mi bili žrtve evropske civilizacije. I evropska civilizacija nas tek tako sada odbacuje kao da nikada ništa zajedničko nismo imali. Biće to teško, period je težak. Da, zaista mnogo ljudi me pita, a šta još može da se učini.
Vi znate da smo za ovih sedam godina potpuno uništili vojsku. Ne samo da smo je uništili, nego smo svima to objavili. Mi se hvalimo time da smo uništili vojsku. Za neke male novce, za nešto malo dolara, mi smo uništavali rakete. Pod izgovorom da to može da padne u ruke teroristima, uništili smo potpunu vazdušnu odbranu zemlje. Mi bismo zaista teško ratovali, ali zašto bismo ratovali u svetu u kome je sve regulisano Poveljom Ujedinjenih Nacija. Zašto bismo mi to morali da ratujemo za Kosovo i Metohiju. Zašto niko ne kaže Albancima, možete da ostvarite sva prava, mi ćemo nadzirati ostvarivanje vaših prava, ali ne možete da imate državu. To bi sve probleme rešilo. Albanci znaju da ne mogu da imaju državu normalno, mogu samo nenormalno da je dobiju. Zašto bi neko dobijao državu nenormalno. Srbi znaju da normalno mogu da sačuvaju državu, i traže samo da se poštuje ta normalnost. Mi ćemo verovatno biti žrtvovani. Zapad ima nekakve vođe koji ne brinu ni o svom, ni o tuđem narodu. Pokušavaju da se predstave nekom novom rasom, novim narodom. Vi Solanu više ne moežete da ubedite da je Španac, on će vam reći da je Evropljanin. On će vas ubeđivati da smo mi svi jedan narod – ali nismo. Kad budemo jednom tamo ravnopravni i jednaki, onda ćemo biti jedan narod. Ja sam mislio da smo u Ujedninjenim Nacijama jedan narod – nismo. U Evropi postoje tri vrste naroda, postoje članovi EU, postoje kandidati za članstvo, i postoji Srbija. To je ono što me ogorčuje i što me čini velikim skeptikom u odnosu na evropske interese u Srbiji. Takvi mali kakvi jesmo, mi ćemo delimično određivati svoju sudbinu. Ne očekujte od nas da baš prihvatimo sve i da kažemo: da silovani smo, ali nam je bilo lepo.
VPR: O ideji Velike Srbije, katere plamen v srcih Radikalov ne pojenja:
ODG: Korišćenje reči Velika Srbija u negativnom kontekstu je poteklo sa Zapada. A zašto nije osužena Slovenija koja je ostvarila svoj san o velikoj Sloveniji, Hrvatska koja je ostvarila svoj san o velikoj Hrvatskoj, Makedonija svoj san o velikoj Makedoniji, Crna Gora svoj san o državnosti? Taj srpski koncept Velike Srbije je Londonskim sporazumom 1915. godine ponuđen Srbiji. Kada su određivane nove granice na Balkanu Srbiji je ponuđena ta linija Karlobagc-Ogulin-Karlovac-Virovitica kao zapadna granica Srbije. Srpski kralj je to odbio zato što je želeo da u sastavu zajedničke države budu i zapadni deo Hrvatske i Slovenij. I tada su nastale srpske teškoće i srpske traume. Ta država nikada nije funkcionisala, do Drugog svetskog rata nije dobro funkcionisala, a u Drgom svetskom ratu su ispoljene najniže strasti. Uostalom vi imate izjavu Stjepan Mesića, sadašnjeg predsednika Hrvatske, da je Hrvatska dva puta pobedila u Drugom svetskom ratu. Jednom kad je Hitler priznao Nezavisnu Državu Hrvatsku, a drugi put ’45. godine kada je Evropa bila oslobođena od Hitlera. Ta ideja nije nastala kao ideja za osvajanjem tuđih teritorija, tada nisu postojale države u obliku u kome su sada.
Sada kada nam neko uzme Kosovo i Metohiju, ako bi se moj unuk bavio politikom, i Velikom Srbijom nazvao teritoriju u čijem sastavu je Priština, neko bi mogao da ga optuži za nekakve hegemonističke, velikosrpske ambicije. Jednostavno, ono što vam je jednom oteto, ne smete da prihvatite da je zakonito oduzeto. Da, nama su oduzete ogromne teritorije. Srba više nema u Dalmaciji, Kordunu, Baniji, Lici, Slavoniji, Zapadnom Sremu, Baranji, Hrvatska je proterala Srbe sa tih teritorija, i danas pokatoličuje srpsku decu. To će ostati večiti san i ideologija Srpske Radikalne Stranke. Mi nikada nećemo povesti rat za ostvarivanje te ideje, ali ja nisam siguran da neće biti novih ratova. Ne između balkanskih naroda.
Antagonizmi u svetu su ogromni, sukobi civilizacija, tektonski poremećaji, tek očekuju zemljinu kuglu. I u tome se ne zna kako će izgledati budućnost sveta. Ako je neko uspeo da pod svoju dominaciju stavi Ujedinjene Nacije, onda će staviti i bilo koji drugi međunarodni oblik organizovanja država. NATO je surogat za Ujedinjene Nacije. Zato što Americi smeta to što neko ima pravo veta u Savetu Bezbednosti, ali nema u NATOu, naravno.
Mi od te ideje nikada nećemo odustati, ali naš dolazak na vlast ne znači ostvarenje te ideje. Proteći će mnogo godina, mislim da ova generacija neće imati priliku da se za tu ideju bori, ali jednog dana će sigurno imati.
VPR: To će zavisiti isključivo od reakcije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice. Ako reagujemo istovetno, ako kažemo da to nećemo da prihvatimo i da ćemo se pripremati da jednog dana Kosovo i Metohiju vratimo, ako ne prihvatimo članstvo Kosova i Metohije i Srbije istovremeno u bilo kojoj drugoj organizaciji; ako odluče da na nivo kurtoazije uspostavimo odnose sa država koje priznaju Kosovo i Metohiju, onda ćemo delovati jedinstveno. A ako oni to odbiju, onda ćemo delovati protiv njih. Protiv Tadića i Koštunice. Narodnim buntom.
ODG: To će zavisiti isključivo od reakcije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice. Ako reagujemo istovetno, ako kažemo da to nećemo da prihvatimo i da ćemo se pripremati da jednog dana Kosovo i Metohiju vratimo, ako ne prihvatimo članstvo Kosova i Metohije i Srbije istovremeno u bilo kojoj drugoj organizaciji; ako odluče da na nivo kurtoazije uspostavimo odnose sa država koje priznaju Kosovo i Metohiju, onda ćemo delovati jedinstveno. A ako oni to odbiju, onda ćemo delovati protiv njih. Protiv Tadića i Koštunice. Narodnim buntom.
VPR: Ukoliko se postigne taj zajednički stav, triju najjačih partija, šta će to praktično značiti. Šta očekujete da će to praktično da proizvede?
ODG: Mislim da ćemo najpre primeniti Halštajnovu doktrinu, kojom je Ministar spoljnih poslova Nemačke posle Drugog svetskog rata branio Zapadnu Nemačku. I doveo do toga da jednog dana sruše Berlinski zid. Dakle, zaista ćemo prekidati diplomatske odnose sa državama koje priznaju Kosovo i Metohiju. I bićemo veoma slabi u tome, ja to znam. Ali to bi onda značilo da bi nas Rusija potpuno predala u ruke zapadnoj civilizaciji, u šta nisam baš previše ubeđen. Tako da ja mislim da Savet bezbednosti neće doneti takvu odluku. Ali pričamo hipotetički. U ovom slučaju bismo pokušali da ostvarimo mir i saradnju, mislim da bismo čak prestali da se svađamo oko banalnih stvari, pred činjenicom da nam svet otima Kosovo i Metohiju.
Komentarji
komentiraj >>